Od jutros na mnogim blogovima čitam kako ovo što se desilo, ovo ubistvo mladića iz Francuske nije prava slika Srbije.
I drugo, da treba držati Tadića za reč, da će Srbija poštovati “princip strogosti”.
Već sam komentarisao na mnogim blogovima, ali da napišem nešto i kod sebe. Višak u ovom slučaju ne smeta.
Pre svega, ovo jeste slika Srbije. To smo mi.
Godinama vaspitavani da su nam svi zapadno od Drine neprijatelji. Istok i sever tu i tamo, sa izuzetkom Rusa i Kineza. I Gadafija tamo dole.
U zemlji u kojoj je najvažniji kulturni događaj parada alkoholizma u Guči, a 80% građana ne odobrava Paradu koja slavi ljubav, šta može da se očekuje?
Tornjaj se bre Tadiću u tri lepe. I za Đilasa važi i za sve koji su najavili da će učestvovati na današnjem skupu protiv nasilja.
Oni su ovo sve i napravili. Tako su nas školovali, tako su nas preko medija vaspitavali.
Nisu nama problem ni zakoni ni njihovo nepoštovanje već sistem vrednosti koji su nam usadili.
Kakav bre jebeni Zakon kad se ja borim za Srpstvo, za Kosovo. Za “normalnost” i slične kategorije koje ni ne poznajemo.
Bris Taton je žrtva ove države, a ne čoveka sa imenom i prezimenom. Taj je bio obična alatka kojom je ubistvo izvršeno.