Sjajan Peđin teks i Bluesmanov višak slobodnog vremena (naravno, ima i predistorije, ali ovo što sam spomenuo je po meni najbitnije) bili su dovoljni da pokrenu i okupe srpsku online zajednicu oko interesantnog projekta rebrendiranja Srbije.
Cilj je, po Bluesmanu: „dozvoliti nekome da pročita i uz blagu sugestiju naglašavanjem važnijih stvari doprineti da on sam stekne utisak kako je ovo mesto gde ne žive kanibali i ubice već sasvim normalna evropska zemlja koju vredi posetiti”.
Znači, ništa spektakularno, prosto da se, ako je moguće, nadjačaju glasovi tipa:
“Jebaćemo mamu amerikancima i nemcima, mamu im jebem mađarsku, samo da bog prestane da nas kara, a kara nas jer smo bili mnogo popustljivi sa njima. Trebalo je da ih sjebemo dok smo bili jači. Sve njih, ma to je sve go ološ i peder. Mi smo poslednja normalna nacija na svetu, ma svi su ljubomorni, majke mi, pizde na nas, oće da nas satru, a sve zato što im pičke zinu čim se mi pojavimo. Bog pa mi, pa svi ostali… Bog ima šajkaču, to mu je u ličnom opisu, i Bog je dao nama naš narod, i veru, i kralja, i tita, i slobu, i opet veru, i po pički jer nismo sjebali sve te đavole, a trebalo je sve da ih potamanimo mamu im jebem pedersku i narkomansku, svi imaju mali kurac i drogiraju se. Čim se sredimo, sjebaćemo ceo svet, i biće po našem zauvek. Na severnom polu ćemo napraviti veliku šajkaču od zelenog leda, a na južnom dva naopaka opanka, da se vidi do kraja svemira ko Zemljom dominira. Onda ćemo da jedemo i pijemo i pucamo i prcamo, i ne moramo ni u raj, kad raj i ne mož’ da je bolji od toga jebešmumater…”
(The bloger)
Sad, šta znam… lepo je to, samo ja zaista nisam siguran da li je moguće i da li se možda, uzaludno troši energija na pogrešnu stranu.
Pre svega, ja sâm nisam siguran u kakvoj zemlji živim, pa kako onda da je predstavljam drugima?
Dakle, nemam ništa protiv čitavog projekta, ako nešto mogu da pomognem, pomoći ću ali eto, ipak bih da na neki način izdvojim svoje mišljenje.
Nekako mi se čini važnijim raditi u drugom smeru i stvoriti Srbiju kojoj ovakvi projekti nisu neophodni jer će govoriti sama o sebi.
Mislim, online zajednica je već takva da ljudi koji nas prate iz inostranstva znaju da postoji i normalna Srbija.
Imali smo, na nivou Bora, primer koji je koliko – toliko promenio sliku o tom gradu.
Samom pojavom velikog broja Borana u blogosferi skrenuli smo pažnju na sebe, jel tako? Nismo morali da pišemo o Borskom jezeru ili Zlotskoj pećini, samo smo se pojavili i pisali isto što i drugi, ali sa nekom dodatnom dimenzijom, sa manje ili vise skrivenom porukom da smo Borani.
I šta? OK, promenili smo sliku o Boru, pokazali da tamo žive i neki normalni ljudi, ali šta od toga ima Bor?
Ama baš ništa.
Dok ne promenimo Borane, džaba nam sve…
Po drugi put među blogerima
RainDog
Monday, November 30th, 2009 12:34 pm GMT +2 at 12:34
Re:Serbia – izdvojeno mišljenje
7
Prvo da kažem da se meni čini da se onaj lik kojeg citiraš zajebava, ono mora da je neki sarkazam, ne verujem da neko piše onakve stvari…. hihihi mislim, “napravićemo na severnom polu šajkaču od zelenog leda”
Drugo, to su sve ozbiljne stvari, ne sporim da ima svakakvih ljudi, ali zar nema svuda takvih. Ono što ja hoću je da ne dozvolim je da medijsku sliku o Srbiji čine ovakvi tekstovi koje citiraš kao i “crne hronike” sa BBC, CNN i ostalih news sajtova koji o Srbiji pišu samo kada pišu kada se desi neko sranje. Da ne bude samo to ono što će da formira stav o nama, da ponudimo i neku drugu sliku.
Tu neće biti nikakve priče o nebeskom narodu i ostalih mitova, jednostavno fotke, video, šta drugi pišu o nama, uglavnom utisci živih ljudi, po mogućnosti stranaca jer će jedan Francuz pre da se poistoveti sa nečim što je o Srbiji napisao francuz nego srbin. Znači nikakvi hvalospevi, mitovi i legende, samo realno uz jednu malo ogradu: da nema ovakvih citata
. Neko je svhatio da se to radi zbog turizma. Razvoj turizma je samo ono što bi trebalo da se javi kao posledica a prvi i osnovni razlog je popravljanje svega što je pokvareno za dve decenije. Ako ništa drugo da nauče da Srbija nije država bivšeg sovjetskog saveza 
Za kraj, ja ne želim da čekam još 20 godina da neko to uradi a da za to vreme moramo da objašnjavamo da Serbia nije isto što i Siberia i da ovde ne žive vukodlaci.
Sve si u pravu i, istine radi, tvoje mišljenje nije izdvojeno. Kao odgovor na takvo mišljenje već sam postavio pitanje, pa ću ga postaviti opet: Kako blogeri mogu da utiču na promenu svega što je loše u Srbiji? Ja ne vidim način. Blogeri se bave komunikacijom. Komunikacija utiče na percepciju. Stoga, blogeri mogu da utiču na to kako nas drugi vide (ako nas uopšte vide, što nije pod obavezno). To mogu. Da utiču na privredu da bude konkurentnija, na birokratski aparat da bude manji, na ljude da budu bolji… ne mogu. Moja ideja je bila samo da učinimo koliko možemo u sferi u kojoj možemo nešto da učinimo. Šta Bor ima od toga što ste promenili sliku o Boru? Pa, verovatno ništa. A šta vi, Borani, koji ste pomogli da se ta slika promeni imate od toga? Pa, verovatno neku ličnu satisfakciju, neki dobar osećaj koji se budi kad pomislite na to… Ne možete da promenite svet, ali neki svoj mikrosvet verovatno da. I to je sve – zračak svetlosti kroz ove naše crne oblake je ipak nekakav put do Sunca…
Prenosim situaciju od sinoc: dok se organizuje sve ovo prepuno pozitivne energije (sto podrzavam) sinoc na prajmtajmu u vecernjem nedeljnom dnevniku francuske drzavne televizije (francuska = +60 miliona ljud) ide prilog od 5 minuta (!!!) o srpskim navijacima, njihovim divljanjem bez gotovo ikakvim konsekvecama, Urosovom pravdom, ubistvu Brice Taton-a itd. Da li kontas sta je prajmtajm na drzavnoj televiziji?
@Blues: naravno da se čovek zajebava, ali takvih mišljenja ima u Srbiji koliko voliš, samo što uglavnom ne znaju da ih ovako dobro formulišu.
@Pedya: Da, na ličnom nivou postoji neka satisfakcija. Ajd recimo da je moguće da se ta pozitivna energija vrati u nekom obliku i promeni realno stanje u Srbiji.
Rekoh, podržavam, ali zaista sumnjam u sve to. Opet, ako se ne proba nećemo ni znati.
@Pedja Puselja, iskreno se nadam da je situacija tamo ista kao i ovde, tj. da samo određeni profil ljudi prati dešavanja u prajmtajm terminu na državnoj televiziji. Ovde takvima ništa ne možeš da ispričaš putem neta, jer jednostavno nisu na njemu. I obrnuto – ko je na netu, taj ne veruje previše državnoj televiziji. Iskreno se nadam da bar u tome ličimo na ostale evropske države…
@Pedya: Ne bas. Ovde nema bas razloga ne verovati drzavnoj televijziji. France 2 (drzavna TV) deli kolac sa privatnom TF1 sto se tice dnevnika u vecernjem prajmtajmu. I uopste nema tripa kao kod nas da ne verujes drzavnoj TV.
Cini mi se da je Rain je, valjda u sudaru sa realnoscu u ovakvim stvarima, formirao argumentovan i ispravan stav.
Pratim desavanje i pozdravljam entuzijazam ali ne ocekujem neke efekte. Bojim se da ideja pocinje da lici na naruceno pisanje pa mi to odmah nekako nije bas ono sto je pravo.
Blog treba da izvuce pisemene ljude iz svih sredina na net i promovise kulturu nesputanog dijaloga. Ako to ostvari Srbija ce se oslikati bas kakva jeste.
U prvoj fazi, slika treba da bude vise za internu upotrebu, da se kako je napomenuto, i sami uverimo da ovde zivi neki normalan svet a ne samo zvezde Granda, drustveno politicki pregaoci i navijaci.
Drzava bi, ako bas hoce taj medij, mogla da, za skromnu platu, uposli par ljudi, na par godina, sa zadatkom da prate blogove, izdvajaju 3-5 nedeljno, prevode i, uz saglasnost autora, prezentiraju na specijalizovanom blogu.
That’s it.
Znali bi se motivi, budzet, narucilac, realizatori i neka osnovna pravila izbora autenticno napisanog materijala.