Od jutros na mnogim blogovima čitam kako ovo što se desilo, ovo ubistvo mladića iz Francuske nije prava slika Srbije.
I drugo, da treba držati Tadića za reč, da će Srbija poštovati “princip strogosti”.
Već sam komentarisao na mnogim blogovima, ali da napišem nešto i kod sebe. Višak u ovom slučaju ne smeta.
Pre svega, ovo jeste slika Srbije. To smo mi.
Godinama vaspitavani da su nam svi zapadno od Drine neprijatelji. Istok i sever tu i tamo, sa izuzetkom Rusa i Kineza. I Gadafija tamo dole.
U zemlji u kojoj je najvažniji kulturni događaj parada alkoholizma u Guči, a 80% građana ne odobrava Paradu koja slavi ljubav, šta može da se očekuje?
Tornjaj se bre Tadiću u tri lepe. I za Đilasa važi i za sve koji su najavili da će učestvovati na današnjem skupu protiv nasilja.
Oni su ovo sve i napravili. Tako su nas školovali, tako su nas preko medija vaspitavali.
Nisu nama problem ni zakoni ni njihovo nepoštovanje već sistem vrednosti koji su nam usadili.
Kakav bre jebeni Zakon kad se ja borim za Srpstvo, za Kosovo. Za “normalnost” i slične kategorije koje ni ne poznajemo.
Bris Taton je žrtva ove države, a ne čoveka sa imenom i prezimenom. Taj je bio obična alatka kojom je ubistvo izvršeno.

Skoro pa će dve godine kako se pojavio poslednji tekst na najboljem blogu u srpskoj blogsferi.
Kad je on prestao da piše, meni se učinilo kao da je 90% blogova nestalo, dugo nisam mogao ništa da čitam.
Jednostavno, sve mi je delovalo (a bogami i danas je slično) isprazno i bez veze.
Inače, on je i definitvno prvi čovek koji je počeo da objavljuje vcast kod nas, bar koliko ja pratim ove stvari.
Malo je nedostajalo da se pojavi na BlogOpenu 2008, ali… ipak nije.
Često svratim na taj blog, sve nadajući se da ću da zateknem novi tekst.
Budući da je domen aktivan ja se još uvek nadam da će se jednom to i desiti.
Do tada, čitam random izabane tekstove i svaki put ih doživljavam kao prvi put da ih čitam.
Evo jednog kojeg sam večeras ponovo čitao:

Pad

Srećno vam proleće, odnosno, Nova godina koju su naši preci donedavno slavili – 21. III 2006: 95,5kg. Kile padaju. Kiša pada. Kita pre ili posle pada. KiKiKi klan. Hihihi. Moto Klana: pad, padanje, opadanje, spadanje, a kao vanškolske aktivnoasti može malo – napadanja, upadanja i spadanja, ali samo ako su u funkciji osnovnog zadatka: PAD-a (pada vlade recimo, ili voje, ili koštunjice, sve jedno; šta bi Moronu falilo da malo dijetira i tako se pridruži opštem padanju?).

Pad – greh – rođenje je osnova oko koje se vrti hrišćanska dogma. Ja vam ovom prilikom neću širiti i dubiti o Padu, jer ljudi o tome uglavnom (99,9%, moj omiljeni, i najčešće korišćeni procenat) ne razmišljaju, ne znaju ništa, ne zanima ih, ne veruju kad im objašnjavaš (nikad ti pri tome ne dopuste da dođeš do svršenog oblika toga glagola; oni „između“ će morati da se samoobaveste ili da malo sačekaju, a oni koji znaju – znaju)… Niko uostalom i nije hrišćanin, to što se praktikuje kao hrišćanstvo je pomijara od koje se normalnom čoveku smuči život (99% Srba izjavljuju da su Pravoslavci, međutim samo 25% da veruju u Boga! //očito da odrednica Pravoslavac nije /prevashodno/ religijska odrednica, nego nacionalna, plemenska//, a samo 8% praktikuje skoro sve rituale i živi propisano hrišćanski, dok manje od 1% prihvata bezgrešno začeće, žrtvovanje jedinog Sina, njegovo vaskrsenje, a onda i opet umiranje u vidu pretvaranja u dim koji ispari u Nebo, kao nešto istinito, a manje od 1 promil zna šta znači Haliluja, Amin, ili Liturgija, ili Parastos, Arhijerejski Sinod, ili da Srbi imaju jevrejska i grčka imena i prezimena i otkuda to, i zašto popovi uzimaju grčka imena, kad Isus nije bio Grk?). Amfilohije otvoreno propoveda Stari zavet (Judaizam), kad pri osveštavanju vojnih jedinica koje se spremaju da napadnu i pobiju „Turke“, kako se omiljeno imenuju Muslimani u Bosni, novinaru koji mu spočitava da to nije hrišćanski, odgovara – pa i nije, ovo je Oko za oko, zub, za zub! Novinar ga obaveštava da je to deo jevrejske religije koja stoji u Starom zavetu, ali izuzetno „vispreni, produhovljeni, inteligentni i prosvetljeni“ aMbilohije ga tu preseče rafalom „mudrosti“: „Da, ali ona (jevrejska religija i filosofija) je mnogo realnija, mnogo bliža životu!“ (Bez imalo želje da ulazim u to da li je tako ili nije, i ako nije kako jeste, želim samo da napomenem da to izjavljuje hrišćanski sveštenik!!!)

Da li u stvari hrišćanska dogma da je onomad neka devojčica koja je jedva ušla u pubertet zatrudnela tako što joj je Bog zašao u ovulu i tamo se klonirao, traži neku preinaku, ili supstituciju, kako bi bila bliža mogućnostima poimanja vernika i samom životu? I da li traži preinaku i to da je Bog na taj premijerni način napravivši jedinog Sina odlučio da tog istog Sina žrtvuje kao „Agnus Dei“, iliti Jagnje Božje (Rakh-El), kao zamenu za jagnje koje su mu Jevreji inače klali i prinosili kao „žrtvu paljenicu“, jer on inače mnogo voli jagnjetinu, – a u cilju spasenja ljudskog roda, jer on biva spasen istog trenutka kada se prosuta krv prvorođenog i jedino rođenog sina prihvati kao spasonosna – prosto vam neka toplina ispuni dušu i vi vidite: Bog je bezgrešno napravio Sina, bez greške ga je i okačio o čiviluk i pustio da krepa u mukama, i naredio je onom dželatu da mu probije pluća kako bi tu bilo i malo više krvi, jer okačinjanje jedva da izazove par kapi kod ukucavanja eksera u šake…, a sve da bi nâs kretene, koji nismo njegova deca, nego smo okot i okot okota kurve Eve (Khave – Živke), spasao govana u koja smo seksom (grehom) roditelja ubačeni i u koja bacamo svoje potomstvo? Da li je dakle hrišćanstvo toliko mimo života, toliko irealno da u stvari služi samo za slikanje?
Pa, problem je u tome što je cela priča besmislena osim ako se uzme kao simbol, metafora, alegorija … za određena znanja, koja onda treba proveriti i spoznati u sebi kao Istinita. Tada zaista postoji Devica, zaista postoji Sin, Spas koji vam dođe i vi se u njega osvedočite kako se nikada ni u šta niste osvedočili, spoznanjem gnozisom, ili kako već to možemo da nazovemo (naravno da će vas pop bilo koje vere kada čuje da ste tako nešto doživeli, proglasiti zaposednutim đavolom, osim, ako mu prethodno ne izljubite i ruku i nogu, i simbole i mošti i ikone, kada će vas podučiti kako da postanete nacionalni svetac, ili će vas poterati u bezbedne zidine manastira, obećavajući vam posmrtnu kanonizaciju). Ako se to ne desi, imate gomilu ludaka koji veruju u to kao u neki opskurni i morbidni horor, odnosno, perverznu bajku (nalik stotinama sličnih kojima tovarimo decu), potom gomilu ludaka koji ne veruju u to, ali se primaju na kolektivizam, osećaj pripadništva, ili jednostavno foliraju kako tu pripadaju eda bi bili neko drugi i radili nešto drugo, i gomilu ludaka koji vam sve to propagiraju pod pretnjom pakla, smrti, anateme, toga da će vas biće koje zovu đavo naguziti prvom prilikom, koji vam objašnjavaju da ste kurva ako ste žena, i da ste svi plodovi greha, odnosno, kurvanja roditelja i predaka…! Dakle, gomila ludaka!
Naravno da onda ponekad sevne da iza te slike koju ni pas s maslom ne bi pojeo stoji nešto drugo, što opet neki prepoznaju kao istinu u vidu – aha, znači bog ne postoji, ili – aha, znači to je sve izmišljeno, a jevrejski nauk je istinit, ili u vidu – ehe!?, a da nije da iza svega toga stoji Istina o onome – šta je Bog i šta je Sin i šta je Majka (Tjerka)?… Naravno da držim da je ovo poslednje ono o čemu se radi, jer sam se osvedičio, uverio, spoznao sam i sada znam, pa eto ponekog individualca umirujem – da, tako je, ima još onih koji znaju, što se nikada i nikako ne može objasniti onima koji ne znaju, a naravno da će vas naskočiti gomila njih koji to sve „razumeju“ i uobražavaju da su osvešćeni, a luđi su od onih prethodno opisanih! Šta da radiš, svest je skupa kao zlato, a zlato je skupo zato što ga ima malo!
Jedno od pisanja na kojem radim može se podvesti pod naslov PAD. Radim na tome dugo, istraživački, meditativno, spisateljski… Kada bude bilo gotovo, smatraću da je na jednom mestu problem zgušnjavanja „promisli“ do koga „je došlo“ (u biti nije došlo ni do čega, odnosno, do toga „oduvek dolazi“) opisan sveobuhvatno i detaljno, onako kako nigde nisam našao. Onda ćete vi skupiti priloge, i napraviti mi spomenik u prirodnoj veličini. Srećom, ja ću u to vreme biti vrlo mršav, dakle sa smanjenom količinom pada koji se, po principu klin se klinom izbija (zvuči starozavetno), umanjio upravo padom, padom kila, tako da ćete mnogo manje platiti za ospomenjenog mršavog genija nego što biste platili za debelog genija.

Obaveštavam pripadnike PriPadnika, da obrate pažnju na uzdigače, uzdižnike, dvigaćelje, liftove (koje mogu da koriste samo ako idu njima nizbrdo, i time im se poseru na ime), na skok cena ali i privrednog rasta, da dizanje sunca, rast dece i žita, i da uvide na ništa od toga ne bi bilo, da nije bilo Pada. Nema glagola – Sebi, ako niste van Sebe! Nema bivanja sobom ako se niste sagledali, a nema sagledavanja sebe iz sebe, kao što vatra sama sebi nije vrela!, te dakle nema povratka Sebi ako niste otišli od Sebe! (naravno, sve to samo u snu, inače bi to bilo strašno!).

Dakle, jes zajebano biti o’pa’nut, ali šta bi mi bez toga, ta bilo bi jako dosadno, uostalom bilo bi bez vica, bez zeza i bez veze. A, da bi neko proniknuo dublje ispod pojavnosti, može uzeti pomenutu rečenicu – jes zajebano biti opanut, u obliku nešto jasnijem – Jeste zaJebano Biti odPad-nut, i meditirati nad svakom rečju, ili se moliti za uvid u … Tokom godina, znanje i mudrost proklijaju (upozoravam da jako boli!; no, ratnik ne pita za cenu kad ide u boj sa aždajama /mraka i neznanja/, zar ne?!)!

Evo, sad imam 95,497 kg! 0,003 kg sam potrošio na ovo pisanje. Nadam se da ću se naštimovati tako da mi poslednji gram „padne“ na poslednju tačku moga ukupnoga pisanja, i življenja.

PS – „volim da verujem“ da moje kapljanje nije takvo da neka bezobrazna kap ka’ne nekome baš na živu ranu (ranu od prepameti, ili gluposti, već u zavisnosti ko od koje rane pati…!)
PS – ja sam krvlju i zdravljem plaćao Istine, oslobađanje od magije (neretko umnogome crne) plemenskih šamana (sveštenika) koji su stvorili mehur mašte stvoren iz neznanja (Boga, Istine) u kome drže vernike; panika i osećaj ludila, kao i poneka bolest, uvek čekaju onoga ko krene u nepoznato; zato većina ljudi ostaje na sisi stare slikovnice, ne odrastajući, i ne ispunjavajući ushteduća pređa – da će im potomci biti sokolovi slobode u svakom smislu!!!; svako ko misli da će ga spasiti neko drugi, dok on sere kvake ili se baca po podu vrišteči nisam kriv, ili dok se klanja kleči dreči kuka i moli da ga se poštedi smrti u vreme smrti, a i posle nje, mora pod hitno na klistiranje i totalni post, kao i na skener glave: mora da je puna nekih čuda!; svako onaj ko misli da će se prosvetliti praktikovanjem nekih drugih pak religija ili tehnika, mora na istu terapiju; ako ih klistir ne spasi, ništa neće!; svako onaj ko smatra, a i tako živi kako smatra, da treba biti Istinit, pa kako bude, a da svakako svet čula i materije nije ono što Jeste Suština, ali svet koji se ne može prevazići foliranjem, niti oponašanjem drugih ljudi i tehnika, nego upravo Istinom, e taj ima šanse da…; šta će istinoljubac da radi – biće ono što on ume sme može hoće da uviđa i uvidi da jeste; nismo li svi u stvari istinoljupci?, naravno da jesmo: moroni su moroni, a u biti Bića, oni koji se dave od religioznosti smatrajući da je to ono što je Istina i ono što je duhovnost, jesu To (bez epiteta), a u biti su takođe Bića, pametni su pametni, glupi su glupi, glupi rađaju glupe, osim u izuzetnim slučajevima, kada su deca i opet to što jesu – izuzetni slučajevi, pametni su pametni i rađaju pametne, osim u izuztenim slučajevima kada rode glupavog koji je izuzetan, ali je i ono što jeste – izuzetni glupak koga su napravili pametni…, a svi oni-mi-vi su-smo-ste u suštini Bića; koliko se ja razumem u tablicu množenja, svako je Biće, tako da bih se ja u to uzdao, a isto preporučujem onima koji bi to baš tako nekako; ostalim ne preporučujem, iz istih razloga iz kojih keru ne preporučujem da pase travu, jer on i sam zna šta mu je raditi.
PS – za Hrišćane priznajem samo one koji se pridržavaju osnove Isusovog učenja iznetog u Novom zavetu: celibat, siromaštvo, molitva! (čist Budizam!) Ostali – jebite se! Mislim, to i tako radite, ne?

U Novom Sadu, dana 21.03.2007.

Duo Trojica on isound.com

Duo Trojica on isound.com

Nadam se da će policija ovog puta da odradi svoj posao i spreči nasilje.
Kažem, nadam se, ali nisam baš ubeđen u to.